Женидба сина Ива Сењанина 0001    Вино пије од Удбиње краљу; 0002    Шњим не бјеше друга ниједнога, 0003    Него Иво, сењски капетане. 0004    Кад им винце изиђе у лице, 0005    О свачему сташе бесједити. 0006    Гледа краље Сењанина Ива ─ 0007    Љеши Иво од сваке ђевојке, 0008    А на Ива чудно одијело, 0009    Вас у срми и у чистом злату, 0010    Иво лијеп, а оружје дивно, 0011    Врло дивно односило Ива. 0012    Па говори од Удбиње краљу: 0013    „Чуј ме, Иво, сењски капетане, 0014    Ја сам чуо ђе причају људи 0015    Да си ваљан јунак на крајину, 0016    А и мене овамо не куде; 0017    Јошт ме почуј, Иво капетане, 0018    Ја сам чуо, казали су мене 0019    Да ти имаш пребијелу кулу, 0020    Три тавана, тридесет прозора, 0021    А под кулом четири тамнице, 0022    У њих раниш робје свакојако; 0023    Јошт причају, сењски капетане, 0024    Да ти имаш агазију вранца, 0025    Да га таквог у Турчина нема, 0026    У Турчина ни у каурина; 0027    Јошт ме зачуј, Иво капетане, 0028    Ја сам чуо, казевали су ми 0029    Да ти имаш Антонију сина 0030    И да неће тебе покорити 0031    Ни јунаштвом ни љепотом твојом ─ 0032    Све ти, синко, дуговјетно било, 0033    Кад ти баста и Бог ти га дава! 0034    А ја имам јединиту шћерцу, 0035    По имену Росанду ђевојку, 0036    За удају дорасла ђевојка, 0037    Пак јој тражим спрема себе друга ─ 0038    Ајде, Иво, да их саставимо 0039    И да с’ један с другим поносимо!“ 0040    Поклони се Сењанине Иво, 0041    Љуби краља у бијелу руку, 0042    Јошт му ћаше и десно кољено, 0043    Ал’ га краље брже одмицао: 0044    „Оћу, краље, а зашто ли нећу!“ 0045    С руке скиде злаћана прстена, 0046    Краљу дана, свадбу уговара: 0047    „Ово свадба до мјесеца дана, 0048    Док отидем двору бијеломе 0049    И сакупим господу сватове!“ 0050    Отолен се Иво подигао, 0051    Дивно га је краље отпратио, 0052    С плећи скиде диван-кабаницу, 0053    Себе скиде, на Ива је врже. 0054    Кад је Иво двору долазио, 0055    Брже пише три књиге бијеле. 0056    Једну шаље од Удбиње Мују: 0057    „Побратиме, од Удбиње Мујо, 0058    Да си брзо к мене на дворове, 0059    Сина женим мога Антоније, 0060    Доведи ми три стотине свата!“ 0061    Другу Иво књигу направио, 0062    Те је шиље Јанковић-Стојану, 0063    У књизи га Иво поздрављаше: 0064    „Десно крило, Јанковић-Стојане, 0065    Хитај к мене што можеш најбрже, 0066    Женим сина до мјесеца дана, 0067    Купи свата, изабрани јунака, 0068    Три стотине, мање ниједнога!“ 0069    Трећу Иво књигу накитио, 0070    Те је шаље Орашини Талу: 0071    „Стари Тале, побратиме драги, 0072    Женим сина, млада Антонију, 0073    Бржај к мене су триста сватова!“ 0074    Мало било, не би николико, 0075    Кад ево ти до три побратима, 0076    Сваки носи пред војском барјаке; 0077    Дивно их је Иво дочекао, 0078    За готовом совром поставио. 0079    Кад је био данак освануо, 0080    Окренуше свати по ђевојку. 0081    Игра коња млади младожења 0082    Агазију вранца дебелога, 0083    Све сватове врсно обиграва. 0084    Кад га виђе од Удбиње Мујо, 0085    Сватовима својим проговара: 0086    „О, сватови, моја браћо драга, 0087    Може ли се који од вас наћи 0088    Да измами коња Антонију?“ 0089    Ко чујаше, чут’ се не даваше; 0090    Ондар Мујо коња ошинуо, 0091    Примакну се младу Антонији: 0092    „Ајде, Анто, коње мијењајмо, 0093    Придаћу ти сјајна џевердана!“ 0094    Рече Анто: „Прођи ми се, Мујо, 0095    Не дам мога вранца агазију 0096    Док је мене на рамену глава!“ 0097    Тад се Иво врати невесело. 0098    Кад дођоше у Будиму граду, 0099    Дивно их је краље дочекао, 0100    Придржао за неђељу дана. 0101    Кад је друга зачела неђеља, 0102    Ондар Иво ријеч проговара: 0103    „О, мој, тасте, од Удбиње краље, 0104    Доста ј’ било пива и јестива, 0105    Вријеме је дома да идемо, 0106    Но изводи даре и ђевојку!“ 0107    Ево краља, не рече ријечи, 0108    Даре носи, а води ђевојку; 0109    Све сватове редом даровао, 0110    Неком перо, неком перјаницу, 0111    А некоме диван-кабаницу, 0112    Ђеверима даре и ђевојку. 0113    Отолен се свати подигоше, 0114    Окренуше низ поље широко. 0115    Кад су дошли на воду Ситницу, 0116    Кад је пуста вода устанула, 0117    Носи вода јеле и борове, 0118    Камол’ неће коње и јунаке. 0119    Стаде јека, стадоше сватови ─ 0120    Да загазе, препловит’ је неће, 0121    Да се врну, куда ће срамота? 0122    Ондар рече од Удбиње Мујо: 0123    „О, дијете, луди Антоније, 0124    Подај мене коња агазију, 0125    Ја ћу први у воду уићи, 0126    А сви свати за мном брез прекида!“ 0127    Ал’ му Анто коња не пуштава, 0128    Но га нагна на воду Ситницу 0129    И уплови да би препливао; 0130    Али му је лоша срећа била, 0131    Занесе га тијек воде ладне, 0132    Шњим премеће тамо и овамо. 0133    Сви сватови стоју те гледају, 0134    Ал’ завика Сењанине Иво: 0135    „О, сватови, ако Бога знате, 0136    Који ће се од вас јунак наћи 0137    Да ми сина не прождре Ситница?“ 0138    Ко чујаше, чут’ се не даваше, 0139    А Росанда и слуша и гледа, 0140    У ђевојку пуче срце живо, 0141    Викну гласом и јекну јауком, 0142    Шину коња троструком канџијом, 0143    Нагони га води на Ситници, 0144    Коња бије, ’вако му говори: 0145    „Дура, доро, пуст му остануо, 0146    Зашто сам те залуд узгојила 0147    И на сваке сколе научила, 0148    Него да ми ваљаш у невољу ─ 0149    Ваљај данас али икадаре, 0150    А да Бог да и Бородица, 0151    Ако жива затечем Антона, 0152    Коваћу ти седла сребрнога, 0153    У јабуке седло позлатити, 0154    Бисером ти гриву нажикати!“ 0155    Вишњи Боже, да је тебе вала, 0156    Да је коме стати па гледати 0157    Зорна коња, ваљане ђевојке, 0158    Воду плови, тражи заручника, 0159    Пристиже га на пола Ситнице, 0160    Шњим исплива с оне друге стране, 0161    Шњим дијели рухо ђевојачко, 0162    Отидоше двору бијеломе. 0163    Кад је трећи данак освануо, 0164    Ево Ива и ево сватова 0165    Без ђевојке, сјетни невесели. 0166    Када Иво упазио сина: 0167    „Благо“, рече „данас по довијек, 0168    Ево мене у животу сина, 0169    Ево сина, ево снахе миле!“ 0170    Ту велико весеље чинише 0171    И вјенчаше Анта и Росанду 0172    По закону правом ришћанскоме. 0173    Лијеп пород изродио шњоме, 0174    Три ђетића и једну ђевојку, 0175    То је било, не знам је ли било, 0176    Но велимо да се веселимо!